• 01.jpg
  • 02.jpg
  • 03.jpg
  • 04.jpg

Публикације

zaboravljeni

nezaboravi

sjecanja

Донација

donacija

Видео записи

video

Фотографије

foto

Актуелности

НИКО НЕ ОДГОВАРА ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ

Парастосом на градском гробљу у Братунцу и полагањем вијенаца на Спомен-крсту 6. јула обиљежено је страдање 3.267 српских цивила и бораца из средњег Подриња.

 

Наводећи да је у средњем Подрињу и Бирчу погинуло 3.267 Срба, министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић је истакао да тај податак говори о размјерама масовног муслиманског злочина почињеног на овим просторима.

Он је оцијенио да међународна јавност, Хашки трибунал и правосУдни органи БиХ „упорно минимализују српске жртве, а увећавају бошњачке”.

- Чињеница да још нико није одговарао за масовне злочине почињене 1992. и почетком 1993. године над српским народом у овом крају, говори да је и даље на сцени селективна правда. Ми не негирамо да су у Сребреници почињени тешки злочини, али, тражимо правду за све жртве и одговорност за све починиоце злочина - поручио је Ђокић с комеморативног скупа у Братунцу, који је организовао Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.

Он је истакао да Српска и представници српског народа у органима БиХ упорно траже да се промијени начин рада Тужилаштва и Суда БиХ и да одговарају сви они који су чинили злочине.

Говорећи о неправди  и непоштовању српских жртава, Ђокић је указао да бошњачки представници власти још нису изразили спремност да одају почаст жртвама других народа, као што то годинама чине представници Републике Српске 11. јула у Поточарима.

- Ми поштујемо дубоку тугу мајки, дјеце и сродника свих оних који су страдали, али не поштујемо политизацију тог догађаја и оптуживање српског народа јер се на тај начин не производи емоција саосјећања него отпора - истакао је Ђокић, закључивши да без поштовања свих жртава посљедњег рата нема повјерења нити помирења међу народима у БиХ.

Недељко Млађеновић, начелник општине Братунац, истакао је да су међународни суд правде у Хагу и правосудни органи БиХ „умањили и понизили српске жртве”.

- Од 3.267 српских жртава у средњем Подрињу и Бирчу, њих 1.350 су муслиманске снаге убиле на подручјима Братунца и Сребренице. Више од половине били су цивили, који су на најсвирепије начине убијени у својим селима и кућама. За те злочине, нажалост, још нико није одговарао, док се око 50 Срба из ових општина налазе на издржавању казне за злочине почињене над Бошњацима - рекао је Млађеновић, указујући да Тужилаштво и Суд БиХ врше сталне притиске на око 300 Срба из ових двију општина који се, казао је он, позивају у Сарајево.

Програм обиљежавања годишњице страдања Срба средњег Подриња завршен је духовном академијом у порти братуначке цркве Успења Пресвете Богородице, а у програму су наступили Камерни хор Музичке академије и Форум театар са солистима „Ђурђеви ступови” из Источног Сарајева.

У име Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила окупљенима се обратио предсједник општинске организације у Сребреници Младен Грујичић.

- Велика је и тешка бол остати без својих најближег, али је још већа када неко негира жртву, коју си поднио. Свака мајка жали свог сина истом патњом и болом. Жртве су једнаке, без обзира ком се богу моле и како се зову – рекао је он.

Подсјећамо да је прва жртва на овим просторима била српска (Љубо Стјепановић 20. април 1992.године) и да су у неким селима потпуно избрисане српске породице, да су на најсвирепији начин убијани Срби од најмлађег петогодишњег Владимира Гајића до најстаријег Станка Милошевића (92).

- Ми, жртве рата, како са ових простора, тако и цијеле БиХ поручујемо да нећемо никада прихватити наметнуту праксу да је рат почео 11. јула 1995. године у Сребреници, као ни такозвани геноцид на овим просторима, који се базира на фалсификованим подацима и многим до сада нерегистрованим квалификацијама  жртава попут оних да су у Сребреници убијани „мушкарци и дјечаци”. Тражимо одговор од  пројектанта такве политике има ли међу убијеним иједног припадника 28. дивизије Армије РБиХ из Сребренице и да ли је макар један од њих био легитиман циљ – истакао је он.

Спремни на универзални приступ злочину, додао је, осуђујемо све  злочине, па и оне  почињене у јулу 95. године у Сребреници над невиним народом, али, поручујемо да дешавања од 11. до 19. јула 1995. године не могу бити суд Републици Српској.

Грујичић је подсјетио на хронологију страдања српског становништва у средњем Подрињу и Бирчу у периоду од 1992. до 1995. године.

Истакао је да су прогон и најбруталнија убиства Срба почели на Ђурђевдан 6. маја 1992.године у селима Гниона и Карно, те да су услиједили организовани напади муслиманских снага из Сребренице на сва српска села, у која су упадали углавном на велике православне празнике Видовдан, Петровдан, Илиндан, Божић.

Од 6.маја 1992. до 16. јануара 1993. године муслиманске снаге из Сребренице починиле су  масовне  злочине над мјештанима села Бјеловац, гдје је 14. децембра убијено 109-оро Срба.

У једном дану убијено је 69 српских цивила и војника у Скеланима 16. јануара 1993. године колико и у Залазју, Сасама и Биљачи на Петровдан 12. јула 92. године.

У сребреничком селу Подравање је 24. септембра 1992.године убијено 57 Срба, а у братуначком селу Кравица је 7. јануара 1993. године масакрирано 49 српских цивила.

Муслиманске снаге из Сребренице опљачкале су и разориле 5.400 српских домова у Подрињу, а без једног или оба родитеља остало је 800 дјеце.

Напади су извођени на најзначајније православне празнике Ђурђевдан, Видовдан, Петровдан, Илиндан...

- Заклали су на њиви моју снају Славку Стјепановић иза које је остало седморо сирочади, убили мог мужа Брану, братанца Драгана, сестрића Славка и  још десет ближих сродника - подсјетила је Стана Сављевић из Кравице.

Славки Матић из Бјеловца убијена је цијела породица - муж Радован и обје кћерке Снежана и Гордана.

Без иког свог остао је и Брано Вучетић из Бјеловца, који је имао девет и по године када је заробљен и одведен у сребренички логор.

Мало старији од њега био је Цветко Ристић из Кушића код Скелана који је, такође, изгубио цијелу породицу 16. јануара 1993.године.

Милица Димитријевић из Скелана изгубила  је 16. јануара синове Александра (5) и Радишу (12), а Љубинка Гајић из Братунца супруга и јединца Владимира који је имао 5 година.

За убиство 3267 Срба средњег Подриња и Бирча, претежно цивила међу којима је било највише жена, дјеце и стараца још није осуђен ниједан Бошњак, нити је у току неки судски процес.

Једино је до сада командант муслиманских оружаних снага из Сребренице Насер Орић првостепеном пресудом Хашког трибунала био осуђен 2006. године на двије године затвора, али га је жалбено вијеће тог суда, пресудом од 3. јула 2008. године, ослободило јер, наводно, није доказана његова командна одговорност за најбруталније злочине над српским становништвом у братуначким и сребреничким селима.

Парастос су служили свештеници Епархије зворничко-тузланске, а цвијеће су положили на централни крст у име предсједника РС његов изасланик Миладин Драгичевић, делегација Владе Српске на челу са предсједником Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Петром Ђокићем, делегација НСРС, представници српског народа у заједничким институцијама БиХ, замјеник руског амбасадора у БиХ Алексеј Керестеџијанц те отправник послова у амбасади србије у БиХ Гордана Божић.

operativni tim cir