• 01.jpg
  • 02.jpg
  • 03.jpg
  • 04.jpg

Публикације

zaboravljeni

nezaboravi

sjecanja

Донација

donacija

Видео записи

video

Фотографије

foto

Актуелности

ГОДИШЊИЦА СТРАДАЊА СРБА У БРАДИНИ

Светом архијерејском литургијом, коју је 25. маја 2013. године у цркви Вазнесења Господњег у Брадини предводио игуман манастира Житомислићи отац Данило, започело је обиљежавање 21 године од страдања српског живља у овом селу, које је спаљено и уништено, а црква запаљена и срушена.

 

У организацији Православне црквене општине коњичке обављен је и парастос за 48 српских цивила које су муслимански фанатици убили на најбруталнији начин, након чега је велики број Срба из Брадине протјеран и одведен у логоре.

За три дана, бошњачки и хрватски злочинци од 25. до 27. маја 1992. године у јаму испред православног храма у Брадини бацили су 26 тијела.

Трагични биланс овог злочина над невиним Србима износи 54 мртвих за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још трага.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.

Обиљежавању 21 године од страдања Срба из Брадине присуствовали су и Сташа Кошарац, шеф Клуба српских делегата у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, Александра Пандуревић, посланик у Представничком дому парламента БиХ, Душан Четојевић, изасланик предсједника Републике Српске, Неђо Капетина, изасланик министра спољне трговине и економских односа БиХ, и отац Лазар Лазаревић, декан Богословског факултет у Фочи.

Присутни су и представници Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС са предсједником Недељком Митровићем на челу, као и представници Борачке организације и Црвеног крста, те ветерани МУП-а Републике Српске.

За стравични злочин у Брадини још нико није одговарао, иако је МУП Републике Српске надлежним тужилаштвима у БиХ поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.

Након истраге и прикупљених доказа непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акцију у којој су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва, при чему је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.

- Иживљавали су се над убијеним Србима, које су везане вукли с коњима по путу. Жене су крадом скупљале лешеве, које су бахати војници бацили у јаму ископану у порти цркве - сјећа се Даница Жужа, којој су у Брадини убијени њен муж Тодор, дјевер Јово, рођаци и комшије.

Тужилаштво БиХ

Из Тужилаштва БиХ је потврђено да постоје предмети у којима су подигнуте оптужнице за ратне злочине над српским становништвом с подручја Брадине и Коњица.

- У неким од ових предмета у току су суђења, неки су у фази жалбеног процеса, а неки су правоснажно окончани - наведено је из Тужилаштва, које подсјећа да је постојао и предмет против Миралема Мацића, који је склопио споразум о признању кривице за злочине над српским цивилима у Брадини, а који је прошле године умро у затвору

operativni tim cir