• 01.jpg
  • 02.jpg
  • 03.jpg
  • 04.jpg

Публикације

zaboravljeni

nezaboravi

sjecanja

Донација

donacija

Видео записи

video

Фотографије

foto

Актуелности

Страдање Срба у Сијековцу

У Сијековцу код Брода 26. марта 2013. године обиљежена је 21. годишњица страдања српских цивила служењем литургије и парастоса у цркви Свете мученице Марине – Огњене Марије и откривена спомен-плоча на мјесту масовне гробнице.

P3170007

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић изјавио је да се мора јаче инсистирати да се казне злочинци који су 26. марта 1992. године убили недужне српске цивиле у Сијековцу.

"Јасно је да ће се тешко доћи до тога, све док држава Хрватске не призна да је учествовала у рату на просторима БиХ и да је одговорна за злочине који су се догодили у Сијековцу. То ће бити прилог истини о рату у БиХ", рекао је Ђокић 26. марта у Сијековцу на обиљежавању 21. годишњице страдања српских цивила.

Он је нагласио да су за злочин у Сијековцу, осим оних који су прешли Саву, одговорне и комшије Хрвати и Бошњаци из Сијековца и околине.

"Не треба заборавити чињеницу да је злочином у Сијековцу успостављена спирала злочина у БиХ и да је то касније постала пракса на ширим просторима", подсјетио је Ђокић.

Он је рекао да је неприхватљиво да Суд БиХ нема снаге да овај злочин процесуира.

"Сваке године окупљање овдје у Сијековцу мора бити порука још одлучнијем захтјеву да злочин буде процесуиран. На крају правда мора бити задовољена", истакао је Ђокић и додао да су намјере злочинаца биле да се затру трагови да су на овим просторима икада живјели Срби.

Он је нагласио да је Република Српска, за чије су стварање дати многи животи, једини начин да Срби у БиХ могу живјети слободно и равноправно.

Његово преосвештенство владика зворничко-тузлански Василије је служио парастос за убијене сијековачке жртве.

Претходно је владика Василије служио Свету архијерејску литургију у спомен-цркви свете великомученице Марине – Огњене Марије.

Владика Василије је у својој бесједи рекао да су Срби у Сијековцу страдали смо зато што су друге вјере и што се другачије Богу моле, од починилаца злочина.

"Убијали су сестре и браћу нашу, Сијековчане, који су убијени од лажне хришћанске руке. Крв вапи за осветом, а ми православни Срби кроз историју знали смо да опраштамо, међутим, злочин се не смије заборавити. Младе треба подсјећати на то да се злочин никада не заборави, али и не понови", рекао је владика Василије.

Епископ зворничко-тузлански је поручио да је тешко ономе ко зло чини и пролива невину крв, јер ће за то једног дана одговарати пред Богом ако не пред овоземаљским судом.

"Молимо Бога да се пронађу они за које се још не зна гдје се налазе њихови земни остаци, како би се достојанствено сахранили, а њихове породице напокон нашле мир", рекао је владика Василије.

Парастос за невине српске жртве које су убијене на кућном прагу 26. марта 1992. године служен је у организацији Одбора за обиљежавање значајних историјских датума Владе Републике Српске и Републичке организације погинулих и заробљених бораца и несталих цивила.

Обиљежавању годишњице страдања Срба у Сијековцу присуствовао је велики број грађана, делегација Владе Републике Српске, изасланик предсједника Српске Миладин Драгичевић, делегације борачких удружења и организација Републике, као и сусједних општина.

Припадници регуларне Војске Хрватске, заједно са паравојним хрватско-муслиманским јединицама из БиХ и Хрватске, 26. марта 1992. године у Сијековцу су убили девет српских цивила, а наредних дана убијено је још 37 Срба из овог приградског насеља.

Хрватске снаге, у сарадњи са интервентним муслиманским паравојним водом Сијековац, прешле су ријеку Саву и убиле деветоро Срба, и то из породица Зечевић, Милошевић, Трифуновић и Радановић, те запалиле и уништиле 15 кућа.

Најмлађа жртва имала је 17, а најстарија 72 године. Током 1992. године у Сијековцу је убијено 46 српских цивила. За злочине почињене над Србима у Сијековцу још нико није одговарао.

Шведска је крајем октобра 2011. године изручила БиХ Земира Ковачевића, осумњиченог за ратне злочине над српским цивилима у Сијековцу и Броду 1992. године, од када се налази у притвору Суда БиХ.

Ковачевић је осумњичен да је као припадник ХВО-а учествовао у убиствима, мучењима, незаконитом затварању, присиљавању на принудни рад и пљачкању имовине цивила српске националности.

 

Откривено спомен-обиљежје на мјесту масовне гробнице

 У Сијековцу, код Брода, на мјесту гдје се налазила масовна гробница из које је 2004. године ексхумирано 59 жртава, међу којима је било и 18 скелета дјеце од седам до 14 година, 26. марта 2013. године је откривено спомен-обиљежје које треба да подсјећа на овај злочин.

 

sijekovac

 

Спомен-обиљежје подигнуто је захваљујући Републичкој организацији заробљених бораца и несталих цивила и Удружењу за тражење несталих из Брода.

Предсједник бродског удружења Марко Грабовац рекао је да се масовна гробница налазила поред Саве, а да је СФОР изградњом скелског прелаза између БиХ и Хрватске на том мјесту "намјеравао да затре трагове овог злочина".

Он је подсјетио да је ријеч о цивилима из Подриња који су, бјежећи из ратом захваћеног подручја, код Брода заустављени и ликвидирани.

"Злочин се десио у периоду када је цијело подручје општине Брод било под окупацијом регуларних оружаних снага из Хрватске, чији су припадници овдје господарили и чинили злочине", рекао Грабовац.

Он је навео да се у четири аутобуса налазило 218 цивила и да су сви ликвидирани.

Посмртни остаци 59 жртава из једног аутобуса пронађени су и ексхумирани, а још се трага за жртвама из три аутобуса.

operativni tim cir