• 01.jpg
  • 02.jpg
  • 03.jpg
  • 04.jpg

Публикације

zaboravljeni

nezaboravi

sjecanja

Донација

donacija

Видео записи

video

Фотографије

foto

Актуелности

За годину дана није идентификован ниједан Србин

Ниједно тијело несталих српских цивила и војника није пронађено или идентификовано од 30. августа прошле године, што је поражавајућа чињеница, а посебно је страшно то што се масовне гробнице са тијелима побијених Срба измјештају и сакривају.

Истакао је ово Горан Крчмар, руководилац Оперативног тима, поводом обиљежавања 30. августа, Међународног дана несталих, на Озрену.
"Посјетили смо масовну гробницу, која од маја прошле године стоји отворена, гдје се тијела виде на површини, а Институт за тражење несталих лица БиХ и Тужилаштво БиХ још нису нашли начин да је ексхумирају. У међувремену је дошло до измјештања неких тијела, али смо реаговали и успјели да их вратимо на стара мјесто", рекао је Крчмар. Тијела српских жртава на планини Озрен леже откривена јер је Тужилаштво БиХ, на интервенцију Амора Машовића, члана Колегија директора Института за нестале БиХ, забранило њихову даљу обраду, рекао је Горан Крчмар. Како је истакао, Тужилаштво је прво дозволило Оперативном тиму да изврши асанацију терена и одвезе тијела у Бањалуку, али га је на интервенцију Машовића телефонски обавијестило да је та дозвола повучена.

"Огорчен сам чињеницом да се и даље врши опструкција асанације терена на Озрену, како би српска тијела била идентификована и предата породицама ради сахране", рекао је овим поводом Недељко Митровиц, предсједник РО, те истакао да је катастрофално да је за вријеме рада Института за нестала лица БиХ из реда српског народа идентификовано само 75 несталих, а као нестали се води јос 1.727 лица.
Обојица су јавност подсјетила да је до 2008. године, до када је посао обављала Канцеларија РС за тражење несталих, рад био ефикасан, али да је након укидања Канцеларије и преласка надлежности на Институт за нестале БиХ дошло до опструкције индентификација несталих српске националности. Како је рекао Крчмар, до 2008. године ексхумирано је 4.100 српских жртава, идентификовано и сахрањено њих 3.500, што је у просјеку било 320 годишње.

Митровић је најавио и тужбу против Холандије због тога што, како је рекао, холандски батаљон УН-а није заштитио српско становништво над којим су чињени ратни злочини из заштићене и демилитаризоване зоне Сребреница. Митровић је рекао да је у Тужилаштву БиХ у активној обради тужба породице Радета Рогића, којег су 1995. године звјерски убили муџахедини, али да још нема процесуирања одговорних.
"Процесуираћемо и злочин на почетку ратног сукоба у Хамбаринама, код Приједора, гдје је над четири млада војника, која су пресретнута, извршен злочин, као и злочин над осам припадника ЈНА у Великом парку у Сарајеву, те многе друге злочине", рекао је Митровић.

Петар Ђокић, министар рада и борачко-инвалидске заштите, изјавио је да досадашњи процес тражења несталих није дао очекиване резултате.
"Непримјерено је да је Институт за тражење несталих лица БиХ до сада ексхумирао и идентификовао несразмјерно велики број жртава бошњачког народа и веома мало број жртава српског народа", прецизирао је Ђокић и додао да је злочинац измјештањем примарних гробница на друга мјеста тако желио да сакрије трагове крвавог пира, који је учинио на Озрену.

Милутин Мишић, члан Колегија директора Института за нестала лица БиХ, рекао је да се породице несталих осјећају запостављене, те да то у сљедећем периоду мора бити ријешено.
Сташа Кошарац, руководилац Тима за координацију активности истраживања ратног злочина и процеса тражења несталих лица, изјавио је да је на Озрену извршен злочин и да је Озрен једно од мјеста у БиХ гдје је систематски планирано уништавање српског народа, у чему су учествовали страни плаћеници, које је довела политика Алије Изетбеговића.
"На БиХ је деведесетих година извршена исламска агресија", рекао је Кошарац и оптужио политичке структуре бошњачког народа и дијелове међународне заједнице да и даље прикривају истину о укупном страдању Срба у БиХ.

Породице несталих су у Београду на Међународни дан несталих затражиле да се што прије ексхумирају све масовне гробнице на познатим локацијама и изразиле незадовољство радом надлежних на проналажењу несталих. Србија трага за 905 несталих. Породице несталих у региону затражиле су бољу размјену информација о новим гробним мјестима, хитно отварање и ексхумацију познатих појединачних и масовних гробница и бржу идентификацију жртава на које чека близу 5.000 тијела у региону.

Наташа Шћепановић, предсједница Координације српских удружења несталих, каже да су породице незадовољне динамиком рада надлежних институција. "И докле год постоје породице као што смо ми, породице које траже своје нестале, не може се говорити о залечењу рана или помирењу или некој европској перспективи, нити о трајном спокоју на овим просторима", рекла је Шћепановићева.

И Међународни комитет Црвеног крста забринут је због спорог рјешавања судбина несталих, те стога позива власти у региону да овом значајном хуманитарном проблему дају приоритет како би испуниле своју обавезу према породицама несталих.

Регионална координација удружења несталих на простору бивше Југославије позвала је Европску комисију да појача притисак према владама земаља Западног Балкана како би оствариле пуно већи напор у лоцирању, ексхумирању и идентификацији несталих. "Тражимо од свих парламената, сабора, скупштина, већа, и свих извршиоца власти, и представника политичких партија земаља у региону са простора бивше Југославије да престану са лицитирањем и злоупотребом жртава креирајући којекакве спискове и пласирајући лажна обећања ради свог ситног интереса. Нека се суоче са прошлошћу и истином о страдању у протеклом рату не обазирући се на своје политичке интересе", поручила је Олгица Божанић из Регионалне координације удружења.

У Београду је у Ташмајданском парку одата пошта свим убијеним на просторима бивше Југославије од 1991. до 2000. године.

operativni tim cir